ДЕЧЈИ ФЕСТИВАЛ "ТАСА МЛАДЕНОВИЋ"

Детаљи
Категорија: Разно
Објављено четвртак, 24 јун 2021 21:18
Аутор Super User
Погодака: 87

Литерарни конкурс за најбољи поетски рад расписује ОШ „Херој Света Младеновић” у жељи да сачува сећање на Танасија Младеновића. Рођен је у Сараорцима 15. априла 1913. године. Објавио је више од 14 збирки песама. Умро је 13. јануара 2003.године.
Ове године обележиће се и 125 година откако су Сараорци добили статус варошице.

Теме:

У тами ћути село моје драго

Гасне сјај на небу

Ни слутити нисмо могли

Поезија

1. награда
Марија Јеремић, 7. разред
Члан литерарне секције ,,Разиграно перо“
ОШ ,, Миле Дубљевић“, Лајковац
2. награда
Ленка Смиљанић
ОШ ,,Димитрије Туцовић“, Чајетина
Сергеј Јовић, 5. разред
ОШ ,,Стефан Немања“, Ниш
3. награда
Лазар Марковић, 8. разред
ОШ ,,Васа Чарапић“, Бели Поток;
Наталија Пејић, 6. разред
ОШ ,,Херој Света Младеновић“, Сараорци
Похвала
Петра Милосављевић, 5. разред
ОШ ,,Херој Света Младеновић“, Сараорци

Проза

1. награда
Сергеј Јовић, 5. разред
ОШ ,,Стефан Немања“, Ни Ниш
2. награда
Милица Веселиновић, 8. разред
ОШ ,,Никола Тесла“, Раковица, Београд
3. награда
Вера Вучићевић, 6. разред
ОШ ,,Никола Тесла“, Раковица, Београд

Ученица наше школе Ленка Смиљанић 4-1 освојила је 2.награду на дечијем фестивалу поезије "ТАСА МЛАДЕНОВИЋ". За крај 4.разреда написала је и једну песму о растанку са учитељем.

 

ГАСНЕ СЈАЈ НА НЕБУ

 

На небу милион звездица има

И кад је лето и кад је зима.

Лети су ту виде се лако

Зими се скрију и чекају лето.

За сваког од нас има по једна,

Можда је мала ал`јако вредна.

Звездица вреди више од блага

Сваком је човеку по једна драга.

Знате и оно – кад звезда пада

Тада се негде угасила нада,

Угасио живот ил’ нечија младост

Угасили снови, угасила радост.

Понекад нестане сјаја на небу

Када је нечему лепом крај

Кад имамо неку несрећну потребу

Ил`нам неко близак одлази у рај.

Ипак, оне су пут, светлост и сјај

Док је звездица у нама, неће доћи крај.

 

УЧИТЕЉ

Kao дугмићи на кошуљи Вашој

Зависили смо од неке веће силе

Која није била ни светло ни мрак

Hero Ваше очи, топле и миле.

 

Када смо падали, доле,

Дизали сте нас до неба и више

И због Вашег труда - сада

Свако од нас уме да пише.

 

Учили сте нас увек да знамо

Живот није само дечја игра

Али то не значи да не треба

Бити разигран као чигра.

 

Учили сте нас о љубави..

Учили и о животној средини…

Рекли сте „Чувај себе...,

Али.. и о другоме брини.“

 

Задња година дружења нашег

Прошла је још брже од свих…

Знам да сте урадили пуно

И од оних недоказивих...

 

Заувек, и као „велика деца“

Бићемо ту негде крај Вас

Јер сте нас задужили

И направили људе од нас.

 

 

Ленка Смиљанић IV1

 

 https://tasinidani.wordpress.com/