ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ, 22.април- обележили старији разреди у Чајетини
- Детаљи
- Категорија: Еко школе
- Објављено среда, 22 април 2020 08:55
- Аутор Super User
- Погодака: 286
Ученици нижих разреда су у координацији, на даљину, са својим учитељицама Анком Џамбасовић, Зорицом Грујичић, Наташом Меловић Чантрић и Весном Петровић осмислили и урадили ликовне и литерарне радове. У вишим разредима су у обележавању овог датума узели учешће чланови Еколошке секције у Чајетини и на Златибору са наставницама биологије Зорицом Милосављевић и Снежаном Тучић. Наставнице српског језика Јагода Јеремић и Марија Вуловић су организовале израду литерарних радова у вишим разерима у Чајетини и на Златибору. Неки ученици и даље уредно селектују отпад, док су други своје шетње искористили за прикупљање отпада и уређење окружења.
Надамо се да ће се следеће године овај датум обележавати у много бољим временима, али без обзира на ситуацију у каквој живимо, сви имамо једну обавезу, а то је да чувамо планету Земљу, јер њу само једну имамо!
Планета дише у истом ритму
Николина Пештерац, VIII1
Ту смо где смо, шћућурени једни поред других. Сваки минут живота нам је важан, да чујемо колико је још живота отишло у, чини ми се, бољи свет, него што је овај овде. Разне злобе харају овим светом, а да нисмо ни свесни. Пре много година је то била вариола вера, данас је то корона вирус. Грашке зноја нас облију када чујемо да и најбогатије земље једва опстају. То је још један доказ да су материјалне ставри најмање важне. Ово је једна велика опомена за нас као човечанство. Цела планета је иза решетака лишена слободе да изађе напоље. Одбројавање дан и недеља у сат када ћемо изаћи напоље, удахнути мирис земље, цвећа, траве. Коначно смо сви нашли исти ритам живљења, дисања, да решимо овај проблем, да сутра отворимо очи и да ценимо што уопште можемо да видимо наше најмилије. Планета дише у истом ритму, дише за боље сутра и бољи пут.
Планета дише у истом ритму
Маријана Николић, VIII2
Наша врста је на првом месту створена да брани планету. Ми, људи, као њени чувари и заштитници почели смо да занемарујемо и то мало обећаног што смо имали-да ћемо је чувати, њу и њена плућа.
Свима нама је лепо док примамо дарове наше ланете, многи имају корист од тога и желе више, немајући свест да је све пролазно, све што имамо данас, већ сутра може нестати. На почетку несвесно, сада већ из навике, претворили смо се у оно једино на планети што је гуши, уништава лепоти и одузима живот, сада смо ту где јесмо. Кажу да се све увек враћа, тако и ми сада испаштамо због лоших дела. Дуго се планета борила против наше брзоплетости и жеље за већим. Не могавши да нас уразуми, одлучила је да нас казни. Сада смо се сви сетили да треба да је чувамо, да је не угрожавамо, да јој не загађујемо плућа отровним гасовима из фабрика, аутомобила, да не бацамо смеће у реке и на пашњаке. Тек сада смо се сетили које су њене праве вредности: да чувајући њена плућа, чувамо и своја, да чувајући свој живот, чувамо и њен. Сада дишемо истим пућима, заједно се боримо да пребродимо овај тежак период, да се не вратимо на старо, већ да озбиљније схавтимо највећу обавезу због које постојимо и да нам свима буде боље.
Наша планета не треба да дише истим плућима као пре овога што се дешава, треба да будемо захвални за оно што нам даје, па и ми њој да подаримо оно што заслужује.