Скромно обележавање Дана вода
- Детаљи
- Категорија: Еко школе
- Објављено уторак, 21 април 2020 09:09
- Аутор Super User
- Погодака: 282
Литерарни конкурс поводом обележавања Дана вода (22.март) био је расписан у Основној школи „Димитрије Туцовић“ у Чајетини, са намером да се успешни радови ученика представе на јавном часу посвећеном води. Нажалост, ђачка свакодневица је прекинута, али је креативност наших вредних ученика остала присутна. Рок трајања конкурса је мало продужен са намером да ученици квалитетно заврше своје радове.
Од ове важне теме нису одустали посебно ученици старијих разреда, који нам и после месец дана од обележавања овог важног датума преносе своју јасну поруку-о природи треба водити рачуна не само када јој је додељен неки еколошки датум, него сваког дана и у свакој ситуацији. Вредне ученике очекују пригодне награде када се опет нађу у својим клупама. Том приликом биће награђени учесници на ликовном конкурсу, чији ће радови бити накнадно прегледани.
На литерарном конкурсу у категорији старијих разреда награђени су:
1.награда
Сара Пипловић, 8.разред, ИО Златибор, наставница: Марија Вуловић
Марија Митић, 7.разред, Чајетина, наставница: Јагода Јеремић
- награда
Милица Павловић, 7.разред, ИО Златибор, наставница: Марија Вуловић
Александар Бабић, 7.разред, ИО Златибор, наставница: Марија Вуловић
3.награда
Николина Јеремић, 7.разред, Чајетина, наставница: Јагода Јеремић
Лазар Марић, 7.разред, ИО Златибор, наставница: Марија Вуловић
Бајка о води
Вода ми је једном рекла:
,,Непажња ме људска пекла!“
Причала нам, вековома:
,,Чувајте ме, док ме има!“
Данима је пуна смећа:
Бол јој расте, све је већа!
,,Без мене не можете! Схватите људи!“
Човече, стани! И пажљив буди!
Сачувај море, океан, реку!
Њихове ране нас ће да пеку!!!
Сара Пипловић 8-4
Златибор
Порука у боци
Порука што се у боци крије
корисно нам нешто поручује:
Уместо отпад у воду да бацимо,
треба смеће из воде да избацимо.
Да нам вода буде чиста и здрава-
на то имамо основна права.
Поенту тога треба схватити,
грешке на време треба исправити.
Улога воде веома је важна,
то није игра ни шала лажна,
зато се сада на посао баци
и све смеће из воде избаци.
Николина Јеремић, 7-1 Чајетина
Порука у боци
...Кренули смо на море у Црну Гору. У исто време, кренуо је и мој друг са родитељима.
Већ прва шетња уз море донела је изненађење. Пред мојим ногама нашла се боца, фина, стаклена; и у њој – порука! Чија? Коме? Била је то боца необичногоблика. Није било лако отворити је. А ми смо морали да завиримо унутра! Родитељи су нам помогли да отворимо боцу. Џаба! Сада нисмо могли да извучемо папир! Зато смо морали да је разбијемо. Радозналост је најјачи покретач на акцију. У мојој руци нашао се необичан папир. У ствари, то није био папир, него пергамент – исписано парче штављене коже! Језик је био српски, рукопис читак, а порука – љубавна. Морнар је, са брода који тоне, поруку у боци бацио у море са лудом жељом да нађе пут до његове вољене! Била је ту и кратка молитва за спас: за њу, за њега, за њих! Јесу ли се спасили? Можда се још увек траже...
Једно је извесно: ову поруку нико сем нас није прочитао. Питам се колико још порука плута по немирним морима овога света. Размишљам о лепоти и опасности које носи морнарски позив. И привлачи ме, невероватно...
Александар Бабић 7-4
Златибор
Поруке скривене у води
Да ли имају воде тајне-
тужне, очајне или сјајне?
Можда их и мучи нешто,
али то од нас крију вешто.
Да ли имају воде страха,
па га крију на дну песковитог праха?
Вероватно им баш и не прија
када човек не брине о њима.
Знам да воде плакати неће
иако их стално напада смеће.
Можда их плаши да их неће бити више,
али знају да снабдеваће их кише.
Зато се воде још увек боре,
чувају и штите своје изворе.
И када им понестане снаге,
не дају своје домове драге.
Хоће ли воде заувек изгледати срећно,
своја права осећања крити вечно?
Трпети заувек бол и тугу,
никада видети најлепшу дугу?
Имају ли воде још увек наде,
хоће ли их спасити упорност правде?
Ипак, наше се воде плаше толико,
њихове поруке зато не зна нико.
Марија Митић, 7-2 Чајетина