Велики лов на биљке – Златибор V разред

 
  1. Засадили смо семена биљака и сада пратимо њихов развој.
  2. Засадили смо семена биљака да их гајимо у различитим условима.
  3. У околини смо проналазили пролећнице. У плану нам је да направимо заједнички дигитални хербаријум.

Милован Ђурђић V3

Љубиш

09.04.2020.године  

 

 

         

 СРЕМУШ

(Allium ursinum)

 

Или у народу медвеђи лук је зељаста биљка из породице лукова.Ова биљка веома популарна у народу по својој ароми подсећа на бели лук. Ова биљка расте у влажним стеновитим листопадним шумама поред шумских потока. Највише га има у буковим шумама где прекрива велике површине.

 

ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА

Биљка сремуш је богата минералима и витамином Ц, тако да може помоћи код разних здравствених проблема:

1.Висок холестерол

2.Висок притисак

3.Упале

4.Инфекције

5.Гастритис

6.Чир на желудцу

7.Срчане проблеме

8.Чисти кожу

9.Чисти организам

Лековита својства сремуша ефикасна су за прочишћавање организма од токсина. Тачније сремуш чисти јетру, бубреге, црева и жучну кесу. И на крају, у народу влада веровање да медвед када се пробуди из зимског сна прво се наједе сремуша да би очистио свој организам.

  

Назив биљке: Jеремичак (ременик)

Породица: Thymeleaceae, ловорика

Латински назив: Daphne blagayana

Место: Рибница, Златибор

Датум: 14. април 2020.

Име и презиме, одељење: Мићо Удовичић V4

 

Занимљивост о биљци: Јеремичак је изабрао Златибор као једно од својих ретких богатих станишта. На нашој планини га има пуно, али он овде доживљава и веома несрећну судбину. Ако су према њему природа и борова шума били благодарни и издашни, наши људи као да чине све да га униште. Његови нежни цветови и његов прелепи, богат мирис, толико привлаче и мештане и посетиоце, да га они немилице и бездушно кидају и чупају из корена. Златиборским улицама проносе, уз широк задовољни осмех, пуна наручја недужног јеремичка, несвесни шта заправо чине. Станиште јеремичка код хотела “Југопетрол”, које се до пре две-три године могло сматрати богатим, данас је већ толико проређено, да му прети потпуно уништење. Ако Златиборци ову биљку што пре не ставе под најстрожу заштиту, у веома блиској будућности ће се само говорити о местима где је, некад, растао јеремичак. Плодови се нипошто не смеју јести, јер изазивају опекотине у желуцу, гађење и повраћање. Огуљене стабљике и кора садрже отровни гликозид дафнин, који у дужем додиру са људском кожом може да проузрокује пликове и тежа оболења коже. Не само због његових лоших, већ највише због његових добрих особина, оставимо јеремичак да расте ту где му је природа дала да расте.

 

Бреберина (шумарица), Anemone nemorosa заштићена је биљна врста само у Војводини где је ретка биљка. Припада фамилији  љутица (Rununculaceae), а име је добила од грчке речи  анемос што значи ветар (дување ветра) и латинске неморус што значи шумски.

Шумарица је (како јој и име каже) типична шумска биљка која у рано пролеће у виду тепиха покрива тло бројних шумских заједница. Свој оптимум налази у мезофилним мешаним, лишћарско-четинарским (Abieti-Fagetum) и четинарским шумама, првенствено у брдским, на киселом и хумозном земљишту, на кречњаку. У низији га налазимо у поплавним шумама (пре свега храстовим), а у висину иде све до субалпског појаса, до борове линије. У Србији најраспрострањенија је у јужним и југоисточним деловима (Копаоник, Мокра гора, Бељаница, Жљеб, Стара планина), али га има и у Војводини, на Вршачким планинама. Цвета од марта до маја месеца. Размножава се и изданцима. У листовима и цветовима садржи анемол па се због тога сматра отровном биљком. Анемол се налази у свежим биљкама док се сушењем губи.

Опстанак многих биљних врста данас је угрожен. Шумарица се све мање налази у нашем крају јер све више се уништавају шуме које су приподно станиште ове биљке. У годинама наших предака Златибор је био место разних прелепих врста биљака које су нажалост ишчезле и нестале.

SAVO VUJOVIC V4