Дан планете, 22.април- старији разреди са Златибора
- Детаљи
- Категорија: Еко школе
- Објављено среда, 22 април 2020 13:12
- Аутор Super User
- Погодака: 321
Поводом обележавања 22. aприла- Светског дана планете Земље ученици VIII разреда на Златибору су веома креативно и оргинално одговорили на тему : Спасимо нашу планету.
,,Sačuvajmo našu planetu’’
Čuvajmo planetu , jer druga ne postoji ,
čuvajmo prirodu za ljude i
decu koja će posle nas doći .
Svako drvo , svaki cvet ,
nosi radost kroz celi svet.
Voda koja žubori ,
Sunce koje greje,
daće radost duši
i osmeh za ceo svet .
Ozon koji grli Zemljinu koru ,
ako nestane ,
tada će i igra i radost
da prestane .
SAČUVAJMO NAŠU PLANETU
Zagađujemo prirodu,zagađujemo svet
a ona je kao veliki cvet.
Ako niko neće da je čuva i čisti
naši životi neće biti isti.
Voda nam je danima puna smeća,
a njena tuga je sve veća i veća.
Drvo ne kidaj,već ga posadi
živi stvor pod njim se hladi.
Cveće zalivaj,travu ne gazi
pa će i tebe priroda da mazi.
Ne lomi,ne kidaj,ne bacaj smeće,
priroda to trpeti neće!
Сара Пипловић 8-4
Дан планете Земље
Увод
Питање које ми постављамо јесте како да спасимо планету на којој живмо. Питање које би ми требали да постављамо је како да спасимо врсте које живе на планети укључујући и нас, људе. Нуде се разна решења али у суштини све се своди на три мере.
Енергија
Енергија коју ми користимо углавном је фосилног порекла. Фосилна горива су настајала милионима година кроз процес дрвене фотосинтезе и анаеробне декомпозиције дубоко покопаних мртвих организама. Енергија нафте, земног гас и угља се највише користила током 20.века. Ова горива су сада највећи проблем наше планете. Аутомобила и авиона је све више тако да потрошња нафте стално расте. Такође расте и потреба за електричном енергијом па се граде термоелектране које за производњу струје користе угаљ.
Богате државе су већ почеле борбу за смањење коришћења фосилних горива. У производњи електричне енергије уместо термоелектрана се све више користе соларне електране као и ветропаркови. Један од лидера у коришћењу еолске и соларне енергије је Кина, која има највеће ветропаркове у свету испред САД и Немачке. Исто важи и када је у питању соларна енергија где је Кина испред САД и Јапана.
Јасно је да нису све државе величине Кине, и немају њен потенцијал и потребе али и мали број соларних панела и ветрењача има позитиван ефекат. Коришћење соларних панела у домаћинствима би уштедело значајне количине енергије која се троши за осветљење и пуњење малих електронских уређаја. Изградња соларних фарми и ветропаркова није могућа на свим местима, али ту се могу користити хидро електране. Коришћење воде за производњу електричне енергије је добро позната технологија. И она поред предности има и својих мана. Хидроелектране захтевају огромне грађевинске радове, преграђивање река, стварање вештачких језера и наравно ту је утицај на биљни и животињски свет.
Последња алтернатива је нуклеарна енергија. У другој половини 20.века све развијене земље света су градиле нуклеарне електране. Тада се веровало да је то извор чисте и јефтине енергије. Но, нуклеарне катастрофе у Чернобиљу и Фукошими су јасно показале да ова енергија може бити веома опасна. Такође, постоји и проблем са одлагањем нуклерног отпада. Може се очекивати да ће нуклеарне несреће захваљујући технолошком развоју бити ретке. А проблем нуклеарног отпада се може решити избацивањем у свемир или даљом прерадом и употребом неким новим реакторима. Будућност нуклеарне енергије можда лежи у коришћењу торијума уместо уранијума и плутонијума. Овог хемијског елемента има у већим количинама на земљи а у исто време има и мањи радиоактивни отпад.
Алтернативни извори енергија постоје и потребно је само учинити их масовнијим. Јасно је да су енергија сунца, ветра и воде примарни начини да се обезбеди потребна енергија за будуће време. Ово је само први корак ка опоравку планете.
Пластика, Вода и Дим
Поред енергије наша планета се суочава и са проблемом пластичног отпада. Овај проблем нас мучи већ годинама. Појава пластичне амбалаже је била револуција. Трговина се потпуно изменила а потрошачи су добили значајно већи избор. Данас је пластика проблем број један, пошто се споро разграђује (од 50 до 600 година). Смањење употребе пластике би смањило отпад и истовремено би се сачувао животињски свет првенствено у водама (посебно у морима и океанима). Количина пластике се може смањити увођењем папирних кеса, укидањем малих паковања и повратак стаклене амбалаже у већем обиму. Јасно је да је ово дуг и скуп процес који ниједна компанија неће добровољно прихватити. Рециклажа пластике је могућа али захтева од људи доста самодисциплине. Пластику треба сортирати и раздвојити а затим одложити у одвојене контејнере како би се у фабрикама рециклирала. Овај процес је дуг и скуп, али би уз довољно труда могао бити успешан.
Питка вода такође представља важан ресурс кога има све мање. Вода је неопходна за живот, али истовремено се користи и за производњу. У фабрикама вода се користи у производњи и често се меша са разним хемикалијама а затим се испушта у водотокове. Загађена вода потом трује животињски и биљни свет. Решење је уградња уређаја за пречишћавање воде у свим производним погонима, али истовремено ово је скуп процес који произвођачи често желе да избегну. Проблем прљавих вода се већ решава. Градови широм света уводе постројења за пречишћавање отпадних вода. Све више компанија користи филтере за воду и може се очекивати да ће у годинама које долазе овај проблем бити решен.
Дим и издувни гасови су проблем са којим се човечанство први пут озбиљно суочило у 20.веку. Овај проблем се и најбрже решава. Фабрички димњаци углавном имају филтере, а загађење ваздуха од аутомобилског дима ће бити решено увођењем електричних аутомобила. Све ово има своју цену, и треба ће времена се у целом свету уведу адекватне мере за смањивање дима и издувних гасова.
Набавка уређаја за филтрирање, рециклажа и мања употреба пластике су свакако други корак који морамо предузети како би се спасила планета.
Дрвећа никада није доста
Садња дрвећа представља кључни елемент у борби за наш опстанак. Традиционални начин садње захтева обимне ресурсе, како људске тако и материјалне. Истовремено резултати овог метода су често упитни. Земљиште под шумама представља око 30% укупне површине планете. За шуме је везан опстанак око милијарду људи широм света. Према подацима Светске огранизације за храну и пољопривреду, између 1990 и 2015.године површине под шумама су смањене за један проценат укупне површине планете. Свест о значају шума ипак расте тако да земљиште под шумама се увећава у Аустралији, Азији и Европи, док се земљиште под шумама смањује у Јужној Америци и Африци.
Све већи број становника на планети највише утиче на стање шума у свету. Очекује се да ће светска популација до 2050.године бројати десет милијарди. Ово значи да ће бити неопходне веће површине обрадивих површина и да ће притисак за сечу шума бити све већи.
Решење овог проблема се крије у ефикасном пошумљавању. Природна регенрација шума је свакако најбољи процес који не захтева људске активности. С друге стране циљано и планирано пошумљавање може битно да поправи квалитет живота људи на одређеном простору а истовремено да обнови животињски свет.
Једини начин да се ефикасно обави пошумљавање је употреба модерних технологија. У последње време се највише говори о авионском пошумљавању. Авиони су годинама коришћени за тзв „тепих бомбардовања“ а сада би могли да се употребе за „тепих садњу“. Саднице би биле смештене аеродинамичке капсуле (попут малих бомби) и затим у правилном размаку избацивана из авиона. Аеродинамично кућиште би омогућило садници да се забије у земљу довољно дубоко како би могла да се прими. Теоретски би авион при брзини од 240 км/ч на висини од око 400 метара могао да избаци 3.000 садница за минут а чак 125.000 по једном лету. На овај начин тешко доступна места би била врло лака за пошумљавање. Ово је истовремено и одличан начин садње на местима која су уништена пожарима.
Поред пошумљавања великих простора треба размишљати и о пошумљавању градова. Више дрвећа у градовима би имало велики утицај на микро климу и смањење локалног загађења. Јасно је да у градовима нема простора за велику садњу и зато се сада предлаже градња зелених зидова и вертикална садња. Најједноставније озелењавање градова се може извести уз помоћ пузавица или винове лозе где то дозвољавају климатски услови. Такође се на терасама могу гајити и јеле. На овај начин би домаћинства имала своје кућно стабли а истовремено и новогодишњу јелку.
Закључак
Планета се може сачувати само уколико се сви удружимо а то значи заједнички напор грађана, привреде и државе. Три корака за бољу планету нису лаки али су могући. Захтевају вољу и жељу за променама и наравно економске ресурсе. Верујем да је укупна цена свих ових мера далеко мања од оне коју ће платити генерације које долазе ако пропустимо шансу да сада обезбедимо одрживи развој људске заједнице на планети Земљи.
Тарик Аслани 8-4
Dan planete zemlje
Treći kamen od Sunca, naš dom. Beskrajno plavetnilo i raznolikost boja.
Pomislite li nekada da nam je planeta samo pozajmljena? Ja često razmišljam o tome. Poklon koga nismo dostojni.
Posmatrate li svet oko sebe? Zastanite,oslušnite. Poruke su svuda oko nas, u talasu mora,zvižduku vetra.
Ovo je naš dom.Osećate li toploti Sunca na vašem licu kad pogledate u nebo?Osećate li toplotu doma?
Zašto onda dozvoljavamo da nam taj dom unište. Naše vode su pune smeća,nas vazduh pun otrova.
To nije poklon koji smo dobili. Zato sačuvajmo ono što je od njega ostalo. Poručimo odraslima, da je to i naše i nama pripada pravo na darove ove planete. Naučite nas kako da je sačuvamo . Kako da je ponovo učinimo najlepšom.
Povredili ste je! Ranili ste naš dom duboko, ali on još uvek diše ,još uvek se budi svakog jutra. Nesebično nam se daje.Možda možemo nešto i da naučimo od nje. Lepo je primati ,ali je još lepše darivati.
Zato svete, pomozimo našoj planeti. Pomozimo joj da lakse diše da bi zajedno sa njom disali i mi.
Pomozimo joj da se odmori da bi u njoj jos dugo,dugo uživali.
Vukašin Jeremić
