Настава на даљину- Свакодневни живот у прошлости, шести разред

Детаљи
Категорија: Галерија
Објављено петак, 24 април 2020 08:11
Аутор Super User
Погодака: 469

Да живим у средњем веку

 Будим се... Шта је ово? Где сам ја? Све је тако....тако старомодно. Колико је сати? Који је дан? Која година? Знам, видећу на телефону, како се раније нисам сетила овога! Чекај... где ми је телефон?! Како ћу без њега?!

 

Одлучила сам да устанем из кревета, и чим сам устала, затекао ме је доручак на столу. Био је то...хммм... веома 'сиромашан' доручак. Парче хлеба и шоља млека. Где су палачинке, пица?! Попила сам млеко и изашла испред. Било је јутро, рекла бих. Људи су шетали около, веома чудно обучени. Жене су носиле неке беле кошуље, и колико сам могла да видим ланене панталоне крем боје, а мушкарци вунене прслуке, дебеле панталоне, такође вунене. Жене су носиле сандале од коже, а мушкарци веома дубоке чизме. Кренула сам мало да се прошетам.  Окренула сам се иза себе да погледам објекат у ком сам се 'створила' то јест пробудила. Запреастила сам се. Била је то веома стара, оронула колибица. Заборавила сам да напоменем, унутра је био један собичак, са креветом, једним сточићем, и веома веома малим прозором који гледа у главни део тог места. Дакле, наставила сам са шетњом. Људи око мене су ме гледали чудно, веома чудно. Верујем да је то било јер нисам била обучена као они. Носили су кофе са водом, неки од њих су водили магарце и коње са товаром. Хтела сам да приђем некоме, да питам где се налазим, која је година, колико је сати. Колико год ја покушавала, чим бих пришла некоме и зауставила га, уплашено би ме погледао, и ужурбано наставио својим путем. Најзад, стигла сам до неке баке која је седела на клупи. Рекла сам јој   'Добар дан !' , на шта ме је она мило погледала у знак поздрава. Питала сам је:'Бако, да ли ми можете рећи која је година и где се налазим?' Одговорила ми је умилним гласом:'Наравно душо, сада је 1451., налазиш се у Цариграду.' Помислила сам 'О НЕ, СРЕДЊИ ВЕК!!!! ' Захвалила сам се баки,  и пољубила је у руку. Наставила сам да шетам, веома узрујана. Имала сам милион питања у глави. Шта се дешава' Шта ћу ја овде? Средњи век?! Како? Зашто?! Цариград?! Хоћу ли се икада вратити кући?! Наишла сам на један велики објекат, као кулу. Погледала сам горе и видела огроман сат. Хмммм, било је 12:10. Да сам код куће, тек бих сада устала. Испред себе сам видела.....палату? Дворац? Шта год да је било, дефинитивно је било другачије од других грађевина овде. Био је окружен стражарима. Уплашено сам пришла. Када су ме стражари видели, почели су да ми се клањају. Била сам збуњена, Веома веома збуњена. Рекли су ми да уђем, увели су ме унутра. Ту је била главна одаја, то јест једна огромна просторија, са великом столицом на средини. То је престол, помислих. На престолу је седео један човек средњих година, дакле краљ! Запањено ме је погледао и рекао: 'Кћери, шта си то обукла, иди у одају и пресвуци се, важи?' Рекла сам :'Договорено' и насмешила се. Још увек не разумем шта се дешава. Јесам ли ја то ћерка краља?! Део врховне власти?! 'Моћно!' помислих. Стражари су ме отпратили до једне собе, одаје. Ушла сам и видела гомилу ствари. Изабрала сам нешто рецимо најлепше, иако је то у овом времену било нешто скоро немогуће. 'У средњем веку наћи лепу одећу, хахахахахаха' рекох у себи. Пресвукла сам се и изашла да прошетам дворцем. За дивно чудо, испред одаје ме нису чекали стражари. Дворац је био грађен од квалитетног камена, цигле и на понеким деловима чак и од мермера. 'Скупо' помислих. Изашла сам из дворца и вдела једну шуму са стране. Одлучила сам да уђем. Ишла сам тако и размишљала све док ме из тог маштања није тргао неки пискав гласић. Допирао је са земље. Сагела сам се и видела.......ПАТУЉКА?! Вриснула сам. Рекао ми је да немам чега да се бојим, јер је он ту да ми помогне да се вратим у 21. век, у Србију, одакле сам и дошла. Била сам пресрећна. Рекао ми је да идем за њим. Пристала сам и кренули смо. У једном тренутку синуло ми је! Рекох :'Чекај, ако је сада 1451. година, то значи да ће за две године, 1453. Турци освојити овај град, и потпуно га уништити. Морам да се вратим да упозорим град !' Патуљак ме чудно погледао, али сам успела да га наговорим да се вратимо. Срећом, срела сам ону бакицу од малопре, рекла сам јој шта сам имала, и замолила је да обавести цео град, да се спреме, да ојачају војску. Кренули смо назад у шуму. Када смо стигли на одређену локацију, показао ми је портал за пут кроз време. Захвлила сам му се и несигурно ушла у портал.

 

   Створила сам се......не знам где сам. Ово није моје место! Ово није 21. век ! Чекај! Да ли је то зато што сам упозорила Цариград на долазећу опасност?! Да ли је то зато што због мог поступка није откривена Америка као и многа друга важна открића. Да ли сам ја то изменила и прошлост и будућност? Погрешила сам..... 

 

Мина Станковић 6-2